sitemap Дабар лички

 

Дабар Крајишке пјесме | Личка кухињаОбичаји | Личка прела | Књига гостију | Пошта| Чат

 

Број посјета од Јануара 2007 -
Група Завичај Личко прело - Д. Павлица

 

Вељко Чутурило - Дабар у Малој Капели

Изашла је из штампе књига “Дабар у Малој Капели”, монографија, чији је аутор Вељко Чутурило.

Прва књига о селу Дабар Лички, на обронцима Мале Капеле, послије четири године рада на сакупљању материјала изашла је у јавност. Књига је уједно документ и свједочанство о вјековном животу српског народа на тим просторима.


Из прегледа садржаја књиге издвајамо:

  • Илирска племена на Балкану

  • Досељавање Словена и Срба на балкански полуоток

  • Продор Турака на балкански полуоток

  • Поријекло српских родова у Гацкој долини и Брињском крају

  • Настанак и организација Војне Крајине

  • Насељавање Влаха-Срба у Гацку долину (Брлог, Лучане, Горњи Брињски крај, Вилић и Дабар)
  • Развој школства и образовања

  • Настанак опћине Дабар 1881. године

  • Клима, земљорадња, сточарство

  • Воде, пећине и јаме

  • Народна ношња, обичаји, прела, говор, пјесме и игре

  • Свадбени обичаји, дјечије и чобанске игре

  • Трговина у Дабру у прошлом времену

Поред тога, књига посједује још низ других етнографских слика, цртежа и мапа са подручја Дабра, те бројних статистичких прегледа и саопћења из минулих стољећа.

Књига се може набавити директно, за више информација пошаљите електронску пошту на e-mail: cuturilov@EUnet.yu

 

Моја Лика

Тамо далеко крш и камен, далеко од очију а срцу близу, слике роднога краја мога пред очима ми стоје у низу.

Прва је слика моја кућа, друга је слика моје село, трећа је слика цијела Лика, камење личко, велико, бијело.

Бијело камење и бијело стадо, пастирска пјесма што се чује, и сада када сам далеко често ми срцем одјекује.

Зато се питам често пута живјећи овдје у туђем крају, дал' је и теби к'о мени сада, чезнеш ли замном завичају.

 

Дабар

Одведи ме цесто бијела до роднога села...

 
Нема дана да не мислим нате, село моје, моје родно мјесто...
 
Школа

И ове ће зиме сњегови бијели прекрити моје родно село, и ове зиме никога нема испред старе школе да потрчи смјело...

 

Вучковић Главица

И ова ће зима Главици поклонити огртач сњежни и бијели,
и ове зиме никога нема са скијама и сањкама да му се весeли!

Мост

 

Дабар

У нека давна, стара времена, пре четири вијека а можда и више, тражећи услове бољег живота Срби у Дабар доселише.

Бијеше то некад граница војна, гдје само храбри смједоше стати, бранећи запад од турског царства створише Крајину, прастару мати.

А у њој село у личком кршу, као што рекох зове се Дабар, у старо, старо, прастаро доба, у њега стиже ко бијеше храбар.

У личком кршу близу мора, чували стоку, орали њиве, рађали храбре синове српске, и у свијет их слали здраве и живе.

Прођоше вијекови а Дабар стоји, поносно , храбро ко првог дана, моћној машини западног царства пркоси њива узорана.

Сложене бразде на мојој њиви, ко света књига, ко свето писмо, не прима њива бездушнике, и жали што тамо више нисмо.

 

 

Дабар

У подножју Мале Капеле, у једној питомој долини смјестило се једно прељепо село. Сада да ли је село добило име по долини или је долина по селу, то вам не можемо са сигурношћу казати. Знамо само да је ДАБАР старославенски
назив за дубоке шумске удолине, што у потпуности у овом случају одговара. Можемо онда рећи; Дабар је једно прељепо насеље смјештено на рубовима питомог Дабарског поља и благим падинама околних брежуљака!

Смјестила је тако Мала Капела, Дабар у долину, заштитила га околним брдима од невремена и да јој куда не утече, као мајка дијете кад га у кољевку стави.


Са сјеверне стране, од јаке буре, Дабар чувају Коњска Глава и Дубрава, према западу простиру се Вијенац и Кујача. Изнад заселка Запоље развукла се Челина и кад сунце на западу, за Челину залази, а небо буде црвено, Дабрани су знали рећи; и шјутра ће бити љепо вријеме! На југозападу, изнад
Љуштинове драге, су Рапе и врх Погледало. Изнад Цвјетићана и Забара простиру се Трла, преко којих су Дабрани пјешице на сајам ишли. Испод Гувна смјести се засеочић Буџак, а од његове млинице правац учитељски
станови, благо уз брдашце према Малом Лисцу пење се Луг.

Све до пута за Петринић Поље, или до почетка Крубљака, плодне висоравни између Главице и Малог Лисца. Између Крубљака и Главице пут крај Бобића, даље покрај
Осман-агиног поља води преко Мале Капеле за Личку Јесеницу. Испод Коњске главе смјестили су се Бобићи које је брдо Главица спречила да се даље шире.

Измђу Главице и Дубраве налазе се Лолићи и Чутуриле, а путем према ситнику, проћи ће те кроз Гај и Мишчевиће. Под Кујачом су Антићи и куће Виласевих. Скоро у централном дијелу смјестило се брдашце Ситник а тако се зове и сеоце које се на њему смјестило Под Ситником на путу за Антиће,
позната је Антићева пећина са ендемском човјечјом рибицом.


Име Ситник је најстарије познато име у Дабру а дотира још из 15. стољећа (што књиге кажу).Тада је већ Дабар био веће трговачко село са трговачким центром гдје се убирала пијацовина за сјеверне дијелове Гацке долине. Изнад Дабра на брду Вучјак, налазе се остатци тврђаве, четвртасте у тлоцрту с цилиндричном угаоном кулом. У почетку је то била Франкопанска а касније Крајишка утврда, све до изгона Турака.

О Дабру говоре и писани записи. Један од првих записаних на глагољици, је и "Дабарски бревијар" из 1486. године који говори о "франкопанском граду код Оточца у Гатској жупи". У Истри у граду Медулину, чува се књига глаголских записа из
Дабра под називом: То писа поп Марко Дабран.


Доласком Срба у Лику, за вријеме Војне Крајине, граде се православни храмови и цркве. Тако је 1770. у Дабру направљена црква Пресвете Богородице, која је у 2. свјетском рату нажалост порушена, и до дан данас није обновљена.


Становништво Дабра углавном се бавило пољопривредом, дио је радио у Шумаријама а дио у државним службама. Највећи дио Дабрана се раселио, што у ближе што у даље градове, далеке земље и још даље прекоокеанске континенте.


Данас у Дабру живи свега око 120 душа, подједнако Срба и Хрвата, а овај број не можемо ни успоредити с оним колико је некад у Дабру народа било!

 

Бунар

И ове ће зиме вјетрови хладни ломити гране у мом шљивару, и ове зиме никога нема да запјева пјесму на старом бунару...

 

Врело

И ове ће зиме густа магла спустити се нијемо изнад мога села, и ове зиме никога нема да понесе воде са нашега врела...

 

 

Размјена банера

 

Српска Православна Црква

Радио Врховине

Крајишки Инфо Портал

Завичају у походе - Гламоч

Грахово

Грмеч

Ако желите да ставите наш банер на ваш сајт, преузмите овај. Ово је HTML code:

<a href="http://www.dabar-licki.com/" target="_blank"><img src="http://www.dabar-licki.com/images/baner_dabar.jpg" width="300" height="75" border="0"></a>

   
   
   
   
   
mjesalica.gif (1043 bytes)Радови у току.  
© copyright dabar-licki.com 2006 all rights reserved