У подножју Мале Капеле, у једној питомој долини смјестило се једно прељепо
село. Сада да ли је село добило име по долини или је долина по селу, то
вам не можемо са сигурношћу казати. Знамо само да је ДАБАР старославенски
назив за дубоке шумске удолине, што у потпуности у овом случају одговара. Можемо онда рећи; Дабар је једно прељепо насеље смјештено на рубовима
питомог Дабарског поља и благим падинама околних брежуљака!
Смјестила је тако Мала Капела, Дабар у долину, заштитила га околним брдима
од невремена и да јој куда не утече, као мајка дијете кад га у кољевку стави.
Са сјеверне стране, од јаке буре, Дабар чувају Коњска Глава и Дубрава,
према западу простиру се Вијенац и Кујача. Изнад заселка Запоље развукла
се Челина и кад сунце на западу, за Челину залази, а небо буде црвено,
Дабрани су знали рећи; и шјутра ће бити љепо вријеме! На југозападу, изнад
Љуштинове драге, су Рапе и врх Погледало. Изнад Цвјетићана и Забара
простиру се Трла, преко којих су Дабрани пјешице на сајам ишли. Испод
Гувна смјести се засеочић Буџак, а од његове млинице правац учитељски
станови, благо уз брдашце према Малом Лисцу пење се Луг.
Све до пута за
Петринић Поље, или до почетка Крубљака, плодне висоравни између Главице и
Малог Лисца. Између Крубљака и Главице пут крај Бобића, даље покрај
Осман-агиног поља води преко Мале Капеле за Личку Јесеницу. Испод Коњске
главе смјестили су се Бобићи које је брдо Главица спречила да се даље шире.
Измђу Главице и Дубраве налазе се Лолићи и Чутуриле, а путем према
ситнику, проћи ће те кроз Гај и Мишчевиће. Под Кујачом су Антићи и куће
Виласевих. Скоро у централном дијелу смјестило се брдашце Ситник а тако се
зове и сеоце које се на њему смјестило Под Ситником на путу за Антиће,
позната је Антићева пећина са ендемском човјечјом рибицом.
Име Ситник је најстарије познато име у Дабру а дотира још из 15. стољећа (што књиге
кажу).Тада је већ Дабар био веће трговачко село са трговачким центром гдје се
убирала пијацовина за сјеверне дијелове Гацке долине. Изнад Дабра на брду Вучјак,
налазе се остатци тврђаве, четвртасте у тлоцрту с цилиндричном угаоном кулом. У почетку је то била Франкопанска а касније Крајишка утврда, све до изгона Турака.
О Дабру говоре и писани записи. Један од првих записаних на глагољици, је и "Дабарски бревијар" из 1486. године који говори о "франкопанском граду код Оточца
у Гатској жупи". У Истри у граду Медулину, чува се књига глаголских записа из
Дабра под називом: То писа поп Марко Дабран.
Доласком Срба у Лику, за вријеме Војне Крајине, граде се православни храмови
и цркве. Тако је 1770. у Дабру направљена црква Пресвете Богородице, која је у
2. свјетском рату нажалост порушена, и до дан данас није обновљена.
Становништво Дабра углавном се бавило пољопривредом, дио је радио у Шумаријама
а дио у државним службама. Највећи дио Дабрана се раселио, што у ближе што у
даље градове, далеке земље и још даље прекоокеанске континенте.
Данас у Дабру живи свега око 120 душа, подједнако Срба и Хрвата, а овај
број не можемо ни успоредити с оним колико је некад у Дабру народа било!
|
Радови
у току. 
