Нема дана да не мислим нате, село моје, моје родно мјесто,
пјесме моје говоре о теби, Завичају спомињем те често.
Пјевам пјесме о родноме крају, обичаји наши нека трају,
нека трају и нека се памте, Завичају нека знају зате!
Нема јутра , нема зоре плаве, да не чујем пјесму чобанице,
ко да гледам она наша брда, наша поља, ријеке понорнице.
Пјевам пјесме о родноме крају, обичаји наши нека трају,
нека трају и нека се памте, Завичају нека знају зате !
Нема ноћи а да те не сањам, у сну идем кроз шљиваре своје,
па у вече крај ракијског котла, сви пјевамо дивне пјесме твоје.
Пјевам пјесме о родноме крају, обичаји наши нека трају,
нека трају и нека се памте, Завичају нека знају зате !
|